Ivan Djikovic

Ivan Djikovic проживает в городе Beograd, Сербия. Родной город - Belgrade. Рожден в год Лошади по китайскому гороскопу, знак зодиака Лев. В настоящий момент Ivan 47 лет. Из открытых источников получены следующие сведения: информация о высшем и среднем образовании, карьере, службе в армии.

Kada je biografija u pitanju...moram da parafraziram jednog poznanika koji je to najbolje opisao, a ja malo dodajem i oduzimam....neka to bude moje predstavljanje Dakle... "Rodio sam se kao i sva deca...1978. godine u polju zelenog kupusa. Nisam posteno ni poceo da se upoznajem sa svim tajnama hlorofilne asimilacije koje je mudri kupus pristao da podeli sa mnom kada naidjose zecevi..stamanise kupus, a mene prihvatise kao svog...Ni sa zecevima nisam imao srece...jer ni po sata kasnije naletese rode i u brisucem letu me pokupise...Rode su me odnele kevi...a ona, cim je ukapirala da sam se od rodjenja uhvatio loseg drustva, resila da me se ratosilja i upise u Zarka. Posle osam godina ovi iz Zarka se spremali da me sutnu napolje uz izgovor da je to osmoljetka...ma nemoj...Necemo tako kolege....hteo da ostanem, ali mi Milanovicka na kladionici odradi "iz keca u dvojku" i osujeti pakleni plan da se zadrzim u navedenoj instituciji. Probam tada da upisem 10. gimnaziju, ali svi Milanovickini napori iz visih razreda se izjalove, i tu ubodem 9 od potrebnih 10 bodova iz matisa. Rezigniran, resim da okoncam svoj mladi zivot, i odem u Zemunsku gimnaziju, koja je bila na tako dobrom glasu, da su i u avgustovskom upisnom roku imali mnogo nepopunjenih mesta. Gle cuda...upisem se....Sta da kazem, toliko sam bio popularan kod odredjenih profesora, da su od silne ljubavi, pokusali da me zadrze 6 umesto propisane 4 godine. Ipak, na njihovu zalost, a moju srecu...posle 4 godine, zavrsim gimnaziju...i izblajhanog mozga odem i upisem Filozofski fakultet u Beogradu...smer filozofija. Tu se bezrazlozno zadrzim cele tri godine...ali umesto da baratam knjigama...pocnem da baratam racunarima...sto bas nije naislo na razumevanje profana...i tako se rastanemo. U medjuvremenu pocnem da radim u jednom visokoniskotiraznom dnevnom listu...desktop pablising posao....radno mesto `onaj mali sto graficki priprema strane`...a sa tog posla, zahvaljujuci sreci, harizmi, smislu za humor,lukavstvu i procitanih 300 brojeva Alana Forda ubrzo predjem u IT sektor kompanije ABC (koja je vlasnik pomenute novinice)... Taman se usemim...pocnem kao i svi da primam tu platu, mito i korupciju kada saznam iz poverljivih izvora koje ne bih da imenujem, da su neki mudri nadlezni ORGANI ukapirali da sam osoba koja se prilicno razume u stvari, pa resili da to testiraju...I tako sam godinu dana morao da RAZUMEM raznu gospodu i ponekog zaostalog druga, da bi me izbacili taman kada sam se ponovo usemio u mito i korupciju, kao iz svih prethodnih institucija...(just my luck). Nije mi bilo druge, nego da se vratim na posao. Interesujem se kao i uvek za sve i svasta, zivim od danas do sutra, tracarim po kafanama, igram pokericu i ponekad loto (kada dobijem tip da moji brojevi prolaze) :) i sve u svemu, sve okrecem na salu...jer gde su mladi tu je i sala...sto potvrdjuje i pesmica: Od sale sam se rodio; Ko od sale poc`o da mislim; Na salu sam sve prevodio; Na salu me nasli da visim.

Computers, networking, wine, SPQR & history of 20th century.